| Gogy | Date: Sunday, 03.25.2012, 5:12 PM | Message # 1 |
|
Colonel
Group: Administrators
Messages: 180
Status: Offline
| Poznato je da je životni vek psa genetski determinisan. Zna se da velike rase pasa žive duže od malih rasa. Ali, ove genetske predispozicije ne postoje samo vezano za određene rase pasa, već i kod svakog psa posebno. To znači da one organske i psihičke promene koje u starosti zadese svakog psa, kod nekih pasa nastupe ranije, a kod nekih kasnije ili da neka oboljenja pogađaju neke pse, a neke ne. Na način i brzinu starenja utiče i prethodni način života psa. Psi koji su kvalitetnije i zdravije živeli sigurno će duže održati zdravlje i vitalnost. Po nekim podacima i kastrirani psi žive duže.
Spisak promena koje se dešavaju sa starenjem psa je poduži i prvo se ogleda u smanjenju aktivnosti, gubljenju želje
za igrom i produženom spavanju. Ovaj duboki san je posledica slabljenja čula sluha, vida i mirisa i uopšte promene metabolizma. Uporedo sa ovim promenama dolazi do gubitka fizičke snage i atrofije mišića. Koža postaje tanka i opuštena, a dlaka istanjena i gubi sjaj. Većina pasa postaje gojazno usled smanjenja kretanja i aktivnosti, a ovo dalje utiče na smanjenje imuniteta organizma.
Gotovo da svaka bolest koju donese starost završava sa komplikacijama. Dakle, čitav niz funkcija organizma u starosti slabi ili se ove funkcije potpuno gube. Neke funkcije i neki organi se mogu donekle obnoviti i regenerisati, a neke uopšte ne. Može se zaključiti da popuštanje odbrambenog mehanizma u telu psa igra odlučujuću ulogu u procesu starenja. Slabi mogućnost organizma da prepozna razne bolesti i njihove uzročnike, pa usled toga nastaju i komplikuju se razna oboljenja.
Vidljivi znaci starenja mogu se prepoznati kod svakog psa oko sedme godine života. Prosečan životni vek psa je 12 do 13 godina, ali se pas smatra starim zadnjih pet godina života. Do sada je najduži registrovani životni vek psa 27 godina!
|
| |
| |
